Leglo

odlomci iz manifesta pokreta "LEGLO" by Bojana Gligorijević

autorka je stipendista: Albert Einstein College of Medicine
Dept. of Anatomy and Structural Biology;




Princip
Chvrsti principi su bitan deo nasheg opshteg stava. Mozhda chak i prioritet. Njihova stalna modifikacija a ponekad i potpuna promena takodje.

Mediokriteti (Medioke)
Osobe sklone izbacivanju polu-preradjenih ili potpuno nepreradjenih informacija, najcheshce primljenih u trenutku vrlo bliske proshlosti. Pokazuju znake budjenja (osveshcenosti), ali do njega nije doshlo. Na trenutke lucidni, na druge tri-chetvrt debilni. Jednom rechju, nehomogenizovane lichnosti. Nije ih uvek tako lako prepoznati. Kao i virusi, i oni razradjuju stalno nove strategije maskiranja. Takodje, zadesi se da vas prevari to shto ponekad shvate koji od vec spremnih stavova koje smatraju visokoumnim da upotrebe kao odgovor onome o chemu vi u tom trenutku razmishljate (i samim tim o tome i prichate). Zbilja, oni brzo evoluiraju, ali prihvatajuci nechije gotove tudje misli. Najcheshce one koje su u duhu vremena, trendy misli, te u jednom vremenskom intervalu chesto raznim ljudima padnu na pamet. Oni ih uochavaju na osnovu analize kljuchnih rechi i pakuju u memoriju. Ponekad mudro znaju da prevare rasejane osobe i vrate im bash na isti nachin upakovanu misao koju su od njih pokupile pre toga. Naravno, shta se deshava: pomislite- sjajno, ja bih ovo bash tako rekao i u zakljuchku vam ostane argument za poshtovanje prema toj personi. Pazhljivo! Zapamtite da medioke imaju ojachanu 'memoriju dogadjaja' tj. memoriju chinjenica dok je vama ona najverovatnije oslabljena u korist 'memorije sushtine' tj. memorije shvacenog, zakljuchka te detalje slabije pamtite.

Medioka je sklon upotrebi stranih rechi i izraza koje koriste ljudi elokventniji od njega, ali u neprigodnom kontekstu. On mesha znachenja rechi delikvencija, dekadencija, defekcija i demencija. To je stoga shto zheli da bez mnogo muke ispadne pametan. On ne chita puno i stoga mu se nekolike rechi samo chine poznatima, ali ih ne oseca. Nabasao je na njih mozhda jednom, ali to nije bilo dovoljno da zaokruzhi poznavanje te rechi.

Bitno je: ne upotrebljavati rechi u chije znachenje niste sigurni, osim ako je upotreba izvrshena u formi pitanja o znachenju bash te rechi!


HIPNOTISACU KOSMOS DA RADI ZA MENE

1 Prvo smo puno razmishljali
2 Potom smo spomenike u ljubichaste pretvorili
3 Saobracajne trouglove u dlakave pice
4 Chednost devica u pohotu sveshtenica
hrama boga Conilingusa
5 Bechke dechake u iskushenike
reda sveca Felacijusa
6 Pechurke u hleb
i apsint u vodu svoju.
7 Nash ministar saobracaja
najavljuje skore
zabrane odevanja
u vozilima
koja se krecu.
8 Moj pogled usmeren je
na zhiva bica, i ne vidim vas;
podajte se,
izruchite sve shto imate
izglancajte sinapse
mozak je mishic shto se lenji
i mashina koja se bazhdari.
9 Charobnjaci ce vam pomoci-
za staro-novo, za skupo-staro.
10 Mi smo askete iz svetilishta hedonizma
mi mozhemo bez icheg a treba nam sve
dok chekajuci obozhenje izmishljamo nove smrtne grehe.
11 Egalisti elitisti muzikalnosti oprostimo crne rupe,
tolerancija stilu treptaji univerzalnom broju.
12 Malo okoline sebi
sebe mnogo okolini!



Klupska prica 1993

Ja po prirodi nisam neki paranoichan lik ali mi je ovoga puta koliko krivo, toliko i drago shto me onaj jubilarni biciklista nije proshljakao. Jes' da bih se bolje proveo da nisam u straightu jer ovaj chamuga przhi k'o da ima pundravce, ali onda zaista ne bi imao ko da pripazi na ove obnevidele mladce oko mene. Moja ekipa, njih osmoro, smazala je, shto neke Bude, shto Hoffmane i evo ih: znojavi, izbuljeni, nakezheni, u grchu...Ma grozota. Kapiram tek sad, kada ih vidim sa distance tako iskrivljene da je mnogo dostojanstvenije malo se gibati, shetkati, sesti, popiti sok...kao na primer ja. Ja se uopshte u gomili situacija ponasham zdravije nego shto bi to uchinili drugi ljudi. Imam, izmedu ostalog, jednu divnu osobinu da ne panichim ni u ekstremnim opasnostima a to se uglavnom isplati. Sachuvash nerve i dogadjaj mozhesh da sagledash analitichki, te i da reagujesh prigodnije.

Ribama se topi shminka sa lica, kaplje na uspijene majice, chizme, pod...Evo, jednoj su se sad odlepile i veshtachke trepavice. Zar to i dalje neko nosi? Skida ih. Levu, desnu....levu, desnu. E, pa to je vec preterano. Dva para. Na istim ochima. I josh one od rodjenja. Shest trepavica a jedna riba. "Molim te prekini da se naslanjash na mene, mokar si a ja sam tek stigla..." izgovara neka cica jako agresivno, sa stalnim varijacijama jachine i boje glasa. Ochigledno je gudrirana. A ja poslednjih pola sata nisam mrdnuo ni jedan mishic osim onih potrebnih da se upali i popushi pljuga. Jadnica. Nije ni svesna u kom je stanju. Dobro, mozhda ju je neko zaista i gurkao, ko bi sad znao u ovoj ludnici. Mozhda ova riba do nje, sa ogromnim sheshirom. Ups, kanda je to ipak konobar sa pladnjem nad glavom. Mozhda ona matora plavusha shto uopshte ne djuska vec sve vreme stoji i zhicka ispred toaleta.

Cela ova slika, mozhda bi mi i izgledala privlachno da sam u raspadu kolikom i svi, ali sad vidim...hm, dekadencija tranzicije...Imam obavezu, vama koji mozhete da ispratite zdravorazumski tok misli, da kazhem jednu tajnu. Tu tajnu, dodushe, niko ne chuva, nije nemoguce otkriti je, samo treba primeniti malo indukcione analize na sve chetiri dimenzije. Nishta naporno. A ipak, ovde sam jedino ja bio u stanju da je pojmim. Naime, mi smo zakljuchani. Zatocheni. Onemoguceni da izadjemo. Ikad vishe. Bez sve shale. Zamislite, molim, kako je meni. Ja sam tu ,zbog chinjenice da jedini shvatam, na mnogo vecim mukama od ostalih. Ovde je puno mojih prijatelja i poznanika. Ne mogu im pomoci bash nikako. Grize me savest svaki put kada neko ode gore. Znam da se nece vratiti. Ona jedna srecnica koja je uspela da izbegne ne-smem-ni-da-pomislim-shta tamo gore, vratila se sva rashchupana, zajapurena lica i ochevidno sa teshkim traumama. Plan im je da sami odluchimo o redu. Nikog oni nece da sile. Al' kako probash da izadjesh, samo cap...Iako su mi prijatelji, suvishe su tvrdoglavi i skeptichni. Mozhda ni ja ne bih poverovao da mi neko tako neshto kazhe.A ako ti je sladje da ostanesh tu do kraja, umrecesh od dima zajedno sa svima (hm, rima). Vidite i sami kako sam duhovit chak i u ovim teshkim trenucima.

Samo nek' znaju, necu im uchiniti plaisir. Ostacu ovde koliko god treba. Ako dodje do konachnog obrachuna, imao bih neke shanse. Odbranio bih drugare, budalice, kojima nishta nije jasno. Moram sachuvati pribranost, izbeci histeriju ili strah i pored svega. Teshko mi je da izdrzhim i Koji pokushavam da objasnim situaciju:"Odavde nema izlaza, znash li? Niks, nein, no way out, niente, c!" Pakao. Treba mi pola sata samo da mu obratim pazhnju na sebe i nateram ga da slusha. Zatim minimum sedam puta ponavljam sve, od rechi do rechi. On se sve vreme smeje. Kad pomislim da postoji mogucnost da je shvatio o chemu mu pricham, on se josh vishe kliberi. Krevelji se, ceri, kikoce, tako da mu se lice izoblichava i pulsira. "Pa to je chudilo kako bash tebe uvek odshljaka bad trip. Opusti se i uzhivaj. Uzmi vitamina"-reche i doda mi neko chudno voce sa posluzhavnika koji je pronosila maca na rolerima. Bozhe dragi-pomislih-pa zar ni sa njim ne mogu podeliti svoju muku? Svi su me izdali, svi. Zaustavite dim-hocu da vichem. Izgleda su neki klinci zauzeli dim mashinu i forsiraju je. Sa obzirom na to da su mladji od razumnog ljudskog doba, nishta ni ne pokushavam. Pomoglo bi, ipak, kada bih im mogao predochiti da prestanak rada mashine mozhe da nam produzhi zhivote i do nekoliko sati. Jer, ako broj ljudi pomnozhimo sa zapreminom kiseonika potrebnom oslabljenom kapacitetu pluca i podelimo sa njegovim procentom u vazduhu a zatim srachunamo zapreminu prostorije iz njenih dimenzija onda...

Ups, neko me spotakao...hej, neko me udario..kako to boli, dobijam vrtoglavicu. Odjednom je mnogo manje ljudi. Mozhda su shvatili o chemu se radi i pojurili da izvide stvar zajedno. Mozhda je to reshenje. Silom na silu. Ja cu josh malo ostati, ionako da nije bilo mene ne bi ni znali da imaju problem. Drmnu me uto chamuga i reche duboko:"Yo, let's go. C'mon, bra, take me to some bakery, wer' gonna eat......" Da se razumemo, ja sam intelektom rasista i nikad ne bih ni prihvatio njegov poziv a kamoli njegov crni zagrljaj da nije imao samo beonjache umesto ochiju. Verovatno su mu to neka sochiva, ili...pa, u svakom cu sluchaju bolje proci budem li imao takvog zastrashujuceg zashtitinika. Bio sam u pravu. Proshli smo bez frke nekim malim VIP pokretnim stepenicama i izashli u tihi beli dan. Samo su jarko crvene pahulje igruckale pred mojim ochima umornim od intergalaktichkih avantura.

nastavice se.



"Leglo" je bio pokret ponosnih klupskih boema, ciji se Centar za Prevaspitanje nalazio izmedju male pekare i velike krosnje jedne Zvezdarske jabuke.Leglo je operisalo tokom 90ih, pa sve do 2002, kada je ducan zatvoren a svestenica Boxie otisla u Njujork.